Министар иностраних послова НАТО-а одржаће хитан састанак у Бриселу 4. марта

Ван недеље

министри спољних послова НАТО-а састаће се у Бриселу на хитан састанак као одговор на руску инвазију на Украјину. Откако је Русија почела да распоређује војнике у близини Украјине недељама пре инвазије, савезници су појачавали своје источне бокове.

НАТО је први пут покренуо своје Снаге за брзо реаговање, додајући стотинама трупа које су савезници раније дали својим источним чланицама.

Упркос чињеници да НАТО пружа оружје Украјини, до 22.000 додатних војника се шаље у земље чланице које се граниче са Русијом и Белорусијом.

Савезници су, с друге стране, одлучни да неће војно интервенисати у украјинском сукобу.

Немачка проширује своје испоруке оружја Украјини. Према изворима, Берлин је одобрио додатну помоћ Украјини и испоручиће 2700 противваздушних пројектила у зону борбених дејстава.

У међувремену, Холанђани распоређују ракетне бацаче за противваздушну одбрану. Естонци и Летонци су дали ракете, док је Чешка послала митраљезе, снајпере и друго оружје.

Чак и раније неутралне земље, попут Шведске и Финске, обезбеђују оружје. Укупно има око 20 нација. Тренутно, већина држава НАТО-а и ЕУ испоручује оружје Украјини.

Западно наоружање је последњих дана транспортовано у Украјину у прилично значајним, али непознатим количинама. Има потенцијал да има утицај ако се може брзо применити.

План Брисела да обезбеди додатну муницију и трупе ризикује да подстакне руску реакцију. Кроз своју подршку Украјини, Владимир Путин види НАТО као претњу, ако не и уништавање Русије.

Путин је чак активирао сопствене нуклеарне способности како би упозорио Европу и Сједињене Државе на потенцијалну умешаност.